Поводом посљедњег саопштења Агенције за заштиту личних података Босне и Херцеговине од 22. јуна 2026. године, Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (IDDEEA БиХ), ради тачног информисања јавности, дужна је указати на више нетачних и правно неутемељених тврдњи које су изнесене.
Прије свега, IDDEEA БиХ јасно истиче да никада није оспоравала надлежност Агенције за заштиту личних података БиХ у дијелу који се односи на законитост обраде личних података. То није спорно.
Оно што јесте спорно је покушај да се, под изговором заштите личних података, преузме регулаторна функција над подручјем квалификованих електронских потписа, што Агенцији за заштиту личних података БиХ није дато ниједним законом Босне и Херцеговине. То је суштина овог питања.
Закон о електронском потпису Босне и Херцеговине још од 2006. године јасно уређује ово подручје. Тај закон прецизно прописује:
- ко може бити овјерилац;
- како се проводи идентификација корисника;
- које податке овјерилац може користити;
- ко проводи надзор над радом овјерилаца;
- и ко може изрицати мјере забране.
Посебно је важно указати на члан 18. Закона о електронском потпису Босне и Херцеговине, који изричито прописује да овјерилац може користити искључиво оне личне податке који су потребни за пружање услуге. Дакле, питање заштите личних података у систему квалификованог електронског потписа већ је уређено посебним законом. То значи да је Агенција за заштиту личних података евентуално могла испитивати само једно питање:
- обрађује ли IDDEEA више података него што је потребно?
Међутим, у свом рјешењу Агенција није утврдила:
- који су конкретни подаци спорни;
- који су подаци прекомјерни;
- који су подаци прибављени противно закону;
- нити на који је начин повријеђен члан 18. Закона о електронском потпису.
Умјесто тога, Агенција је отишла много даље и покушала одлучивати о самом праву IDDEEA-е да издаје квалификоване електронске потврде. То није питање заштите података. То је питање статуса овјериоца, а то питање закон изричито ставља у надлежност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине.
Члан 20. Закона о електронском потпису јасно прописује да надзор над овјериоцима проводи надлежно тијело при Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине. Члан 21. истог закона јасно прописује да управо то тијело може изрицати мјере забране рада овјериоца. То је законска чињеница, а не тумачење или мишљење.
Посебно је правно проблематично што Агенција у свом саопштењу покушава приказати да IDDEEA своју надлежност изводи искључиво из Закона о личној карти Босне и Херцеговине. То није тачно. Чињенице су врло једноставне:
Закон о електронском потпису донесен је 2006. године.
Закон о IDDEEA-и донесен је 2008. године.
Измјене и допуне Закона о личној карти Босне и Херцеговине донесене су тек 2012. године.
Дакле, када је чланом 8. ставом (6) Закона о IDDEEA-и прописана надлежност Агенције за електронске сертификате и електронско потписивање у области идентификационих докумената, овај Закон о личној карти још није ни постојао. Због тога је правно неодрживо тврдити да се надлежност IDDEEA-е из 2008. године може ограничити законом из 2013. године. То једноставно не стоји.
Посебно забрињава и унутрашња противрјечност самог рјешења Агенције за заштиту личних података. У изреци рјешења Агенција изричито оставља изузетак за дигитално потписивање у области идентификационих докумената. Тиме сама Агенција признаје постојање законске надлежности IDDEEA-е.
Истовремено, кроз образложење покушава ту исту надлежност сузити и реинтерпретирати. Таква унутрашња противрјечност озбиљно нарушава правну сигурност.
Додатно, Агенција се у свом саопштењу позива на пресуду Суда Босне и Херцеговине. Међутим, Суд Босне и Херцеговине никада није утврдио да IDDEEA може издавати квалификоване електронске потписе искључиво путем личне карте. Суд је потврдио да та надлежност постоји. То уопште није исто. Покушај да се из судске одлуке изводи ексклузивитет који у њој не постоји представља погрешно и селективно тумачење судске одлуке.
IDDEEA остаје у потпуности посвећена законитом раду, заштити права грађана и очувању јединственог система дигиталног идентитета Босне и Херцеговине. Правна сигурност грађана не може се градити произвољним ширењем надлежности. Правна сигурност гради се искључиво поштовањем закона.
И управо зато IDDEEA ће користити сва расположива правна средства ради заштите својих законских надлежности, заштите правне сигурности грађана и заштите стабилности дигиталног система Босне и Херцеговине.