Дигитални суверенитет не почиње технологијом, већ повјерењем – у идентитет, податке и институције.
Ово је једна од кључних порука коју је директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (IDDEEA БиХ), проф. др Алмир Бадњевић, упутио са Регионалног форума о антикорупцијској политици „Изградња демократске отпорности на Западном Балкану: Од заробљавања државе до дигиталног суверенитета“, који је данас одржан у Подгорици у оквиру активности Берлинског процеса.
Бадњевић је учествовао као говорник на панелу „Дигитални суверенитет и управљање: Вјештачка интелигенција као алат за заштиту информационог простора ЕУ, економске безбједности и демократске отпорности“, гдје је говорио о улози дигиталног идентитета, поузданих података и институционалне одговорности у развоју безбједних и одговорних система вјештачке интелигенције.
„Можемо имати најбољи AI систем на свијету, али ако не знамо поуздано ко је особа, одакле податак долази, да ли је аутентичан и ко му је приступао, онда немамо поуздану дигиталну државу. AI не ствара повјерење – он га насљеђује од података, институција и инфраструктуре на којој ради“, истакао је Бадњевић.
Говорећи о дигитализацији јавног сектора, нагласио је да процес најприје мора бити законит, транспарентан и сљедив, а тек онда интелигентан.
„Тек када имамо поуздан идентитет, квалитетне и ауторитативне податке, јасна правила и могућност ревизије сваке дигиталне радње, можемо одговорно говорити о томе гдје нам AI може помоћи“, поручио је директор IDDEEA-е.
Бадњевић је истакао да дигитални суверенитет не значи дигиталну изолацију нити потребу да држава сама развија сваку технологију. Он подразумијева способност да институције имају контролу над кључним елементима дигиталног система – идентитетом, подацима, инфраструктуром повјерења и правилима њихове размјене – уз отвореност према европским стандардима и интероперабилним рјешењима.
У том контексту, нагласио је значај укључивања Босне и Херцеговине у европски дигитални идентитетски простор, гдје ће дигитални идентитети и вјеродостојнице грађана моћи бити сигурније коришћени и провјеравани и изван националних граница.
„Дигитални суверенитет не значи да све морамо направити сами. Значи да о кључним стварима морамо моћи одлучивати сами. Наш циљ није дигитална изолација Босне и Херцеговине, него њено пуно укључивање у интероперабилни европски дигитални простор“, закључио је Бадњевић.