Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине сматра својом обавезом да јавности јасно укаже на озбиљне посљедице које производе посљедња рјешења Агенције за заштиту личних података Босне и Херцеговине, донесена против IDDEEA-е и Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине. Овдје није ријеч о појединачном спору између двије институције, нити о техничком питању заштите података, него је ријеч о одлукама које директно погађају функционисање кључних система државе Босне и Херцеговине и које могу произвести озбиљне посљедице по буџет државе, правосуђе, привреду и правну сигурност грађана.
Грађани Босне и Херцеговине морају знати једну једноставну чињеницу.
Наиме, Агенција за заштиту личних података Босне и Херцеговине нема законску надлежност да забрањује издавање квалификованих електронских потписа нити да врши надзор над радом овјерилаца. Закон о електронском потпису Босне и Херцеговине је по том питању потпуно јасан. Члан 20. наведеног закона прописује да надзор над радом овјерилаца врши надлежни орган при Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, док члан 21. истог закона јасно прописује да управо тај орган може, уколико постоје законски разлози, забранити пружање услуга овјериоца.
Дакле, закон је потпуно јасан. Не Агенција за заштиту личних података или њен директор Драгољуб Рељић, који је од прошле године у техничком мандату.
Међутим, упркос томе, донесена су рјешења којима се практично преузимају надлежности другог државног органа и директно блокирају системи који годинама функционишу у Босни и Херцеговини. Посебно забрињава чињеница да је Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, као једини надлежни орган у овој области, у више формалних аката већ потврдило да IDDEEA и УИО БиХ испуњавају све законске, безбједносне и техничке услове за издавање квалификованих електронских потписа, те да у проведеним надзорима нису утврђене никакве неправилности.
Овдје је важно нагласити да се не ради о новим или будућим системима, него о системима који су већ годинама успостављени, функционални и интегрисани у кључне државне процесе, укључујући фискални систем, правосуђе и друге јавне сервисе. Интервенција у већ успостављен систем производи далеко озбиљније посљедице од обичног регулаторног поступања. Дакле, овдје није ријеч о исправљању незаконитости, него о директном прекорачењу надлежности.
Посебну тежину цијелој ситуацији даје чињеница да све ово долази непосредно након одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у предмету У-1/25, којом је јасно утврђено да област електронске идентификације, квалификованих електронских сертификата и система дигиталног повјерења представља искључиву надлежност државе Босне и Херцеговине, те да ентитети немају уставни капацитет да успостављају паралелне системе у тој области. Упркос тој одлуци, након пресуде Уставног суда БиХ на ентитетском нивоу усвојен је нови закон којим се уређује управо област електронске идентификације, електронских докумената и услуга повјерења, чиме је фактички поново отворен покушај преузимања простора који је Уставни суд већ дефинисао као искључиву државну надлежност.
У том контексту, посљедња рјешења Агенције за заштиту личних података БиХ не могу се посматрати изоловано. Њихов директни ефекат је заустављање државних институција у вршењу послова који су по одлуци Уставног суда БиХ искључиво државни.
Када ентитети не могу преузети ову област кроз закон, а државним институцијама се административним путем онемогућава да је врше, резултат је исти, јер држава остаје без оперативног капацитета, док простор остаје отворен за паралелне ентитетске и приватне структуре.
Грађани Босне и Херцеговине морају знати шта конкретно губе.
Прије свега, угрожава се систем Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, кроз који хиљаде компанија свакодневно подносе ПДВ пријаве, царинске пријаве и друге фискалне обавезе користећи квалификоване електронске потписе. Довођењем овог система у питање директно се угрожава континуитет подношења пријава и редовних уплата ПДВ-а држави.
Ту не говоримо само о једној институцији, него говоримо о буџету Босне и Херцеговине. То је питање плата, пензија, здравства, социјалних давања и свих јавних функција које зависе од редовних прихода.
Истовремено, угрожен је и правосудни систем Босне и Херцеговине. IDDEEA је у протеклом периоду успоставила систем квалификованих електронских потписа у више од 100 правосудних институција широм Босне и Херцеговине, гдје хиљаде судија, тужилаца и службеника свакодневно користе електронске потписе за доношење одлука, размјену аката и вођење поступака. Заустављање или угрожавање тог система значи спорије процесе, спорије доношење одлука и спорије остваривање правде.
Грађани ће то све директно осјетити.
Једнако тако, озбиљна штета пријети и привреди Босне и Херцеговине. Годинама су привредни субјекти улагали средства у квалификоване електронске потписе, прилагођавали пословање и градили своје процесе на системима које су успоставиле државне институције. Ако се данас тим истим људима каже да оно што је јуче било законито и обавезно данас више није могуће, потпуно је легитимно питање ко ће сносити одговорност за штету.
Посебно озбиљно питање које се овдје отвара јесте правни статус свих квалификованих електронских потписа који су годинама издавани и кориштени у правном промету Босне и Херцеговине. Ако се данас тврди да систем није имао законит основ, онда се оправдано поставља питање шта то значи за хиљаде већ издатих сертификата, за правне послове закључене на основу њих, за поднесене ПДВ пријаве, судске акте и друге правне радње које су на њима засноване. Таква правна несигурност представља један од најтежих удара на повјерење грађана и привреде у правни систем државе. Када држава годинама успоставља један систем, позива грађане и привреду да га користе, наплаћује га, интегрише га у правни промет и јавне процесе, а затим један орган без надлежности доведе у питање његову законитост, тада се не руши само један технички процес, него се руши повјерење грађана у државу. Штета оваквих одлука не настаје тек сутра. Она настаје већ данас, кроз правну несигурност, успоравање процеса, блокаду процедура и дестабилизацију система који су кључни за функционисање државе.
Овдје се истовремено отвара озбиљан простор за будуће тужбе привредних субјеката против државе Босне и Херцеговине због правне несигурности и посљедица које овакве одлуке производе.
Једнако озбиљно, овакво поступање отвара опасан институционални преседан према којем орган који нема изричиту законску надлежност може кроз појединачни управни акт фактички суспендовати извршење закона Босне и Херцеговине и блокирати рад државних институција. Прихватање такве праксе значило би озбиљно урушавање принципа правне сигурности, законитости и подјеле надлежности. У случају настанка штете по грађане, привреду, правосуђе или фискални систем Босне и Херцеговине, питање одговорности за посљедице оваквих одлука више неће бити апстрактно правно питање, него конкретно питање индивидуалне и институционалне одговорности.
IDDEEA ће одмах покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине и тражити хитно стављање ових рјешења ван снаге. Истовремено ћемо користити сва домаћа и међународна правна и институционална средства како бисмо заштитили законитост рада државних институција и спријечили урушавање система који су грађени годинама.
Ово питање више није само правно питање између двије институције. Ово је питање заштите уставног поретка Босне и Херцеговине, заштите државних надлежности и заштите правне сигурности грађана и привреде.
Ако се данас дозволи да орган без законске надлежности суспендује системе државе, сутра ниједна државна надлежност више неће бити сигурна.