Након што смо у претходним саопштењима указали на озбиљне посљедице рјешења Агенције за заштиту личних података Босне и Херцеговине по функционисање државних институција и фискални систем Босне и Херцеговине, сматрамо важним додатно појаснити још један изузетно важан сегмент овог питања, а који се директно односи на правосудни систем Босне и Херцеговине.
Систем квалификованих електронских потписа, који IDDEEA успоставља и одржава у складу са Законом о електронском потпису Босне и Херцеговине, данас је много више од техничког алата или административног сервиса. Ради се о кључном механизму дигиталног повјерења на којем се заснива функционисање бројних правосудних процеса у Босни и Херцеговини. Функционисање правосуђа није помоћни сегмент државног система, него један од његових темељних стубова, због чега свако задирање у његове оперативне механизме мора бити посматрано са посебном институционалном и правном пажњом.
У протеклом периоду, у сарадњи са Високим судским и тужилачким савјетом Босне и Херцеговине, квалификовани електронски потписи имплементирани су у више од 100 правосудних институција широм Босне и Херцеговине, гдје их свакодневно користи готово 2.000 судија, тужилаца и правосудних службеника. Кроз тај систем свакодневно се врши електронско потписивање судских и тужилачких аката, размјена документације и спровођење процедура које су од кључног значаја за ефикасност правосуђа и остваривање права грађана. У систему у којем се свакодневно одлучује о слободи, имовини, правима и обавезама грађана, свако успоравање или дестабилизација дигиталних правосудних процеса директно утиче на остваривање правде.
Посебно је важно нагласити да се кроз исти систем врши и електронска пријава имовине судија, тужилаца и чланова Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, што представља један од кључних механизама транспарентности и интегритета правосудног система. Тиме се питање квалификованих електронских потписа директно повезује и са системом транспарентности имовине носилаца правосудних функција, што представља један од кључних стубова интегритета правосуђа.
Свако правно дестабилизовање тог система директно отвара питања континуитета тих процеса и ефикасности механизама одговорности унутар правосуђа. То јасно показује да питање квалификованих електронских потписа није ограничено на једну институцију. Ради се о систему који је постао саставни дио функционисања правосуђа и механизама одговорности унутар њега.
Због тога свако правно оспоравање или уношење несигурности у овај систем објективно производи посљедице које се директно одражавају на ефикасност рада судова и тужилаштава, на правну сигурност грађана и на укупно повјерење у правосудни систем Босне и Херцеговине.
Посебно забрињава чињеница да Агенција за заштиту личних података Босне и Херцеговине овим рјешењима улази у област која је посебним законом јасно уређена. Закон о електронском потпису Босне и Херцеговине изричито прописује да надзор над радом овјерилаца врши надлежни орган при Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, док искључиво тај орган има овлаштење да, уколико за то постоје законски услови, доноси мјере забране или ограничења рада. Свако поступање изван тог законског оквира отвара озбиљно питање противправног прекорачења овлаштења.
Додатну озбиљност цијелој ситуацији даје чињеница да се овакво поступање дешава непосредно након одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у предмету У-1/25, којом је јасно утврђено да област електронске идентификације и квалификованих електронских сертификата припада искључиво држави Босни и Херцеговини. У таквом уставноправном оквиру, сваки покушај административног ограничавања државних институција у вршењу тих надлежности мора се посматрати са посебном пажњом, јер када се кроз управне акте доводи у питање систем на којем почивају судови, тужилаштва и механизми транспарентности правосуђа, посљедице не сносе само институције. Посљедице сносе грађани кроз спорије остваривање правде, већу правну несигурност и слабљење повјерења у владавину права. Посебно имајући у виду да се овдје не оспорава нови или непровјерени систем, него систем који већ годинама функционише и који је постао саставни дио рада правосудних институција, свако накнадно правно оспоравање таквог система производи посљедице које директно утичу на приступ правди и правну сигурност грађана.
Због тога IDDEEA сматра својом институционалном обавезом да на ове чињенице јасно укаже, јер стабилност система квалификованих електронских потписа данас није само питање техничке инфраструктуре. То је питање ефикасности правосуђа, правне сигурности грађана, интегритета носилаца правосудних функција и заштите владавине права у Босни и Херцеговини.