Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине и Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (IDDEEA) одржали су данас заједничку конференцију за медије поводом посљедњих рјешења Агенције за заштиту личних података Босне и Херцеговине која се односе на IDDEEA-у и Управу за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, како би јавности представили потпуне чињенице, правни оквир и институционални контекст овог питања.
Посебно наглашавамо да су предметним рјешењима Агенције за заштиту личних података истовремено учињена четири озбиљна правна одступања: прво, улазак у надлежност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине прописану члановима 20. и 21. Закона о електронском потпису Босне и Херцеговине; друго, потпуно изостављање примјене члана 18. истог закона који уређује питање обраде личних података у раду овјериоца; треће, погрешно и правно неутемељено везивање правног основа за Закон о личној карти Босне и Херцеговине; и четврто, доношење управног акта чији су диспозитив и образложење међусобно правно контрадикторни.
Област квалификованог електронског потписа у Босни и Херцеговини представља посебну правну област уређену Законом о електронском потпису Босне и Херцеговине као lex specialis прописом, те Законом о IDDEEA. Закон о електронском потпису Босне и Херцеговине донесен је 2006. године.
Закон о IDDEEA донесен је 2008. године. Измјене и допуне Закона о личној карти Босне и Херцеговине које третирају област електронског потписа на чипу личне карте донесене су тек 2012. године. Ова хронологија има суштински правни значај.
Када је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине 2008. године кроз члан 8. став (6) Закона о IDDEEA изричито прописала надлежност IDDEEA-е за дигитално потписивање у области идентификационих докумената, електронске сертификате и електронске потписе, уз директно упућивање на Закон о електронском потпису Босне и Херцеговине, тада постојећи Закон о личној карти Босне и Херцеговине још увијек није ни постојао. Из тога произлази да је правно и логички неодрживо покушавати надлежности IDDEEA-е ретроактивно ограничавати или сужавати законом донесеним четири године касније.
Посебно наглашавамо да члан 20. Закона о електронском потпису Босне и Херцеговине јасно прописује да је надзорни орган за ову област Уред за надзор и акредитацију овјерилаца при Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине. То значи да су питања статуса овјериоца, законитости издавања квалификованих електронских потврда, законитости интерних правила овјериоца, законитости модела идентификације корисника и законитости пружања услуга квалификованог електронског потписа искључиво у надлежности Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине.
Једнако важно, члан 21. истог закона јасно прописује мјере које надзорни орган може предузимати, укључујући и забрану пружања услуга овјериоца. То значи да закон не одређује само ко врши надзор, него и ко једини може изрицати овакве мјере. Свако поступање другог органа којим се фактички изриче мјера коју закон изричито резервише за други надлежни орган представља директан улазак у туђу законску надлежност.
Ово није само став Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине. Савјет министара Босне и Херцеговине је, кроз одговор Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, јасно потврдио да су вођење Евиденције овјерилаца, поступак уписа и инспекцијски надзор над овјериоцима искључива надлежност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине. Дакле, правни оквир у овој области није споран.
IDDEEA је уписана у Евиденцију овјерилаца 15. априла 2022. године, након што је спроведен законом прописани поступак и након што је утврђено да испуњава све законске и техничке услове. Од тог тренутка Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине врши континуирани стручни и инспекцијски надзор над радом IDDEEA-е и до данас нису утврђене неправилности које би довеле у питање њен статус овјериоца или законитост њеног рада.
Посебно је важно указати и на члан 18. Закона о електронском потпису Босне и Херцеговине, који јасно уређује питање заштите личних података у раду овјериоца и прописује да овјерилац може користити искључиво оне личне податке који су нужни за пружање услуге, односно који су прибављени непосредно од лица или уз његову сагласност. Тиме је законодавац још 2006. године у самом Закону о електронском потпису уградио принцип минимизације обраде података. То значи да евентуални надзор у овом сегменту може бити ограничен искључиво на питање евентуалне прекомјерне обраде података.
Међутим, у предметним рјешењима Агенције за заштиту личних података није уопште извршена анализа члана 18. Закона о електронском потпису, није утврђено постојање прекомјерне обраде, нити су идентификовани конкретни подаци који би евентуално били спорни. Умјесто тога, предметним рјешењима улази се у оцјену законитости самог система електронског потписа, статуса овјериоца и правног основа рада IDDEEA-е и УИО БиХ, чиме се излази из граница законом прописане надлежности.
Додатно забрињава чињеница да сама рјешења садрже озбиљне унутрашње правне контрадикције, будући да диспозитив и образложење не слиједе исту правну логику, чиме се додатно нарушава правна сигурност. Посебно забрињава и чињеница да је овим створен директан институционални конфликт између два важећа регулаторна режима Босне и Херцеговине. С једне стране Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, као једини надлежни орган по Закону о електронском потпису, потврђује законитост рада овјериоца. С друге стране Агенција за заштиту личних података, без законске надлежности за ту област, покушава фактички суспендовати исти правни режим. Таква ситуација озбиљно нарушава правну сигурност и повјерење у јединствено дјеловање институција државе.
Важно је подсјетити да ово није изолован случај.
Током 2024. године, такође непосредно пред изборни процес и током пилот имплементације изборних технологија, донесено је рјешење којим је забрањено издавање електронског идентитета грађанима Босне и Херцеговине.
Данас, у 2026. години, у тренутку пуне имплементације изборних технологија, укључујући биометријску идентификацију бирача, електронско бројање и електронски пренос резултата, поново свједочимо готово идентичним институционалним интервенцијама усмјереним према систему квалификованог електронског потписа.
Када се исти образац понови два пута, у истом политичком и институционалном тренутку, непосредно пред изборе, јавност има пуно право поставити питање о разлозима и посљедицама таквог дјеловања.
Подсјећамо да је National Democratic Institute (NDI) у свом посљедњем извјештају јасно навео да имплементација изборних технологија подразумијева координацију Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, Агенције за заштиту личних података и IDDEEA-е. То потврђује централну улогу IDDEEA-е у очувању интегритета изборног процеса и заштити повјерења грађана у изборни систем Босне и Херцеговине.
Истовремено, легитимно се поставља и питање регулаторне досљедности.
Ако су проблем државне институције Босне и Херцеговине које поступају по закону, под пуним институционалним надзором државе, које су уписане у евиденције, акредитоване и редовно контролисане, онда јавност има право знати по којим критеријумима исти стандард не важи једнако и за приватне субјекте, укључујући и оне који немају сједиште у Босни и Херцеговини. Заштита личних података не може бити селективна, а правни стандард мора бити једнак за све. У супротном, легитимно се отвара питање да ли је стварни циљ заштита података или покушај дестабилизације јединственог државног система дигиталног идентитета.
Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине и IDDEEA остају у потпуности посвећени заштити законитости, очувању институционалног поретка, дигиталној трансформацији Босне и Херцеговине и заштити јединственог система дигиталног потписа грађана Босне и Херцеговине.
Дигитални потпис грађана Босне и Херцеговине мора остати под заштитом државе Босне и Херцеговине, у оквиру закона Босне и Херцеговине и у служби свих грађана. С тим циљем, биће искоришћена сва расположива правна и институционална средства ради заштите законитости, правне сигурности, јавног интереса и стабилности система од кључног значаја за функционисање државе Босне и Херцеговине.