Не говори: „Зовем се тај и тај.“
Твоје право име не може стати у језик.
Не говори: „Рођен сам тад и тад.“
Твоје рођење није почело у утроби, већ у свјетлости вјечности.
Твоја лична карта може нестати у води, али твоја душа не престаје да сија када пређеш мостове које си сам изградио љубављу.
Не тражи потврду ко си у туђим погледима, ни у хладним оквирима система.
Твој идентитет није у бројевима, већ у благости. Ни у форми, већ у намери.
Када погледаш дијете које ти ништа не дугује, а ти га загрлиш – е, то си ти.
Када опростиш некоме иако си могао да га уништиш – е, то си ти.
Када одбијеш да будеш неправедан, иако би ти то донело корист – е, то си ти.
О човјече, ти ниси збир података. Ти си шапат мудрости из времена када су душе говориле без рјечи.
Зато, када ИДДЕЕА изда документ, то није само правна потврда.
То је свједочанство да си препознат, да је твој траг вриједан да буде забиљежен.
Али не заборави: није највећи човјек онај чије је име познато, већ онај чије присуство оставља мир.
Зато чувај свој идентитет – не као грб, већ као унутрашњи пламен.
И кад год помислиш да си изгубљен, застани, удахни и сјети се:
ти си створен од исте свјетлости којом Бог исписује име сваког човјека.