Постоје ријечи које се не изговарају лако, јер носе више од значења – носе завјет. Једна од тих ријечи је идентитет. Друга је домовина. А трећа, можда најтиша и најдубља, је човјек.
У Босни и Херцеговини, бити човјек значи носити одговорност. Не само за себе, већ и за прошлост предака, за част породице, за достојанство народа. Овдје идентитет није само оно што нас разликује – то је оно што нас обавезује.
То је честитост на граници. Смиреност у кризи. Поштовање према институцији. Уважавање различитости. То је осјећај да, гдје год идеш, Босну носиш у себи – не у торби, не у папиру, него у срцу.
Наш идентитет исписан је у језицима које говоримо, у вјерама које нас уздижу, у именима наших предака. Али једнако тако и у будућности коју градимо: поштеним радом, знањем, солидарношћу и законима. Идентитет је и оно што остаје иза нас – ријеч, траг и име које неће бити посрамљено.
Зато постоји држава. Зато постоје закони. Зато постоји ИДДЕЕА – да штити достојанство сваког грађанина, да чува оно што ти припада од рођења: да имаш име, да имаш број, да имаш дом.
Али ниједна институција не може заштитити оно што човјек сам занемари. Зато чувај свој идентитет, као што војска чува границу.
Поштуј га, као што син поштује очев аманет. Уздижи га кроз знање, поштење и рад – јер само људи са чврстим идентитетом могу градити снажну државу.
И само држава која познаје своје грађане – и коју они познају – може трајати.
У времену када многи желе да се Босна и Херцеговина заборави, разводни или разгради – твој идентитет је отпор. Свака поштено изговорена ријеч, сваки документ издат по закону, сваки систем који чува твоје име – то је камен у зиду ове државе.
И када се питаш шта можеш учинити за Босну – сјети се: Буди честит. Буди поштен. Буди свој.
То је највећи патриотизам.